Rusija Ukrajina

Rute: Rusija najviše gubi

Hag — Premijer Holandije Mark Rute rekao je da Rusija može najviše da izgubi zbog krimskog konflikta.

sxc.hu, arhiva
sxc.hu, arhiva

“Ruska ekonomija je najviše orijentisana na naftu i gas”, rekao je u Rute u razgovoru za Rojters i dodao da je stopa rasta u tom sektoru značajno pala u poslednjih nekoliko godina.

“Ukoliko dođe do sankcija, to će značajno naneti štetu Rusiju”, rekao je on, uoči sutrašnjeg samita Grupe Sedam (G7) kojem će prisustvovati i američki predsednik Barak Obama,

Njegovi stavovi su u oštroj suprotnosti sa mišljenjem mnogih biznismena koji su zabrinuti zbog preduzimanja oštrih mera prema Rusiji koja zadovolja oko trećinu potreba EU za gasom.

Prošle sedmice, u Nemačkoj su upozorili da bi nametanje sankcija Rusiji bila prava katastrofa za mnoge nemačke kompanije, navodi britanska agencija.

Svetski lideri na čelu sa američkim predsednikom Barakom Obamom okupiće se sutra, u nastojanju da pronađu

načine za sprečavanje terorističkih nuklearnih napada,na Nuklearnom bezbednosnom samitu u Hagu koji se održava u senci ukrajinske krize.

Više od 50 lidera prisustvovaće dvodnevnom samitu na poziv američkog predsednika koji je istovremeno sazvao i samit najrazvijenih svetskih privreda na kojem će se razgovarati o daljim sankcijama protiv Rusije, prenosi AFP.

Lideri G7 (Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i SAD) sastaće se verovatno u ponedeljak, navodi se u diplomatskim krugovima, dok će se u utorak razgovarati o osiguranju svetskih zaliha nuklearnog materijala kako bi se grupe poput Al-Kaide sprečile da dođu u posed takozvanih “prljavih bombi”, sastavljenih od konvencionalnih eksploziva umotanih u radioaktivni materijal.

www.pregled.com  Šakira

Je li Krim nova Jugoslavija?

SLOBODNA EVROPA

Je li Krim nova Jugoslavija?

 

 

 

 

 

Autor: Jochen Bittner, New York Times, prevela: Ena Stevanović Evo jedne uznemirujuće misli: Šta ako Vladimir Putin više nema moć da spriječi krvoproliće u Ukrajini čak i kada bi to želio?

Ova ideja mi je prvi put pala na pamet tijekom razgovora koji sam ove sedmice vodio na kontrolnom punktu na glavnom putu od Simferopolja do Sevastopolja na Krimu.
Stražar na prijelazu je izgledao zastrašujuće: impresivna gusta brada, duga crna kosa i krzneni šešir. Na rukavu je imao značku sa zlatnom mrtvačkom glavom.

No ispostavilo se da stražar Bratislav ima dobar smisao za humor. On je zapravo Srbin i član Četničkog pokreta, kako nam je rekao. Njega je, skupa sa još četvoricom suboraca, prije nekoliko dana sa Kosova dovela separatistička organizacija „Kozaci sa Dona“, kako nam je rekao pokazujući na nekolicinu smrknutih muškaraca iza njega koji mašu palicama i kalašnjikovima dok provjeravaju dolazeće automobile.

Svi oni su se okupili na Krimu „kako bi zaštitili rusku braću od fašista“ koji, kako kaže, žele preuzeti ovaj Crnomorski poluotok. „Mi nismo psi rata“, insistira tridesetdevetogodišnji Bratislav. „Mi želimo mir. Mi samo pazimo da niko ne donosi oružje ni eksplozive.“

Osim toga, Bratislav navodi još jednu prijetnju koja ga jako zabrinjava: da ostali plaćenici poput njega neće baš moći ostati mirni. Izvukao je Samsungov tablet iz vojnih hlača i pokazao nam web stranicu na kojoj borci poput njega razmjenjuju svoje putne planove.
Njegovi prijatelji iz cijelog svijeta vjeruju da se u Ukrajini „bore protiv Amerike“ za koju smatraju da se urotila kako bi Ukrajinu oduzela od Rusije. On je rekao tim prijateljima da ne dolaze, ali nisu ga poslušali.

Vraćajući tablet u džep Bratislav nam je iznio svoju prognozu događaja zasnovanu na njegovim iskustvima iz prošlosti: „ Kažem vam, Ukrajina će postati nova Jugoslavija. Samo veća.“

Kada sam stanovnicima Krima spomenuo scenarij sa Jugoslavijom, mnogi od njih su se složili, uključujući i pravoslavnog biskupa Klimenta sa Simferopolja. On strahuje da bi balkanski ratovi mogli biti „ništa“ u usporedbi s onim što čeka etnički nestabilni Krim, a možda čak i kopneni dio Ukrajine.

Možda je to samo strah od trenutka. Međutim, postoje mnoge zabrinjavajuće paralele.
Baš kao i kad se Jugoslavija raspala, stanovnici Krima su danas prisiljeni birati nacionalnu pripadnost. Iako je bilo jasno od samog početka da tzv.referendum u nedjelju može samo dovesti do ujedinjenja sa Rusijom, strast kojom se ruske i ukrajinske pristalice bore za svoje pozicije je iznenadila obje strane.

Referendum je katalizator za dezintegraciju. Različiti kulturni i etnički identiteti koji su do sada mirno koegzistirali su sada prijetnja jedni drugima. U očima mnogih od ukupno 60 posto Krimejaca koji se izjašnjavaju kao Rusi onih 40 posto Krimejaca koji govore ukrajinski  zagorčava njihov život.

Sahrana Reshata Ametova, krimskog tatara za kojeg se tvrdi da je mučen do smrti tokom demonstracijaSahrana Reshata Ametova, krimskog tatara za kojeg se tvrdi da je mučen do smrti tokom demonstracija

Nakon dvadeset godina eksperimentiranja sa demokracijom, kako oni to nazivaju, koje je samo dovelo do kaosa, oni se žele vratiti čvrstoj ruci Moskve. Oni koji ruše Lenjinovu bistu, kažu, sigurno mrze ruski identitet kao cjelinu.

Ukrajinske pristalice uzvraćaju udarac tvrdeći da oni koji Kijevske prosvjednike nazivaju fašistima samo razotkrivaju svoj komunizmom okaljani autoritarni način razmišljanja.
Raskol pogađa kako obitelji tako i radna mjesta. Zapadno orjentirana djeca su zaprepaštena svojim očevima koji se pridružuju ruskim vojnim snagama.

Na Krimu, kao i u istočnoj Ukrajini gdje su ruske pristalice počele pozivati ljude na njihov vlastiti referendum, smo svjedoci nastanka dviju nacija unutar jedne države.

Usporedbu sa Balkanom upotpunjava grupa koja strahuje da bi ruska kontrola mogla rezultirati izravnom represijom, baš kao što su se Bosanci bojali srpske vladavine. Na Krimu su to tatari, muslimanska etnička grupa koja je pretrpjela deportacije i masovna ubojstva za vrijeme Staljina. I oni, kao i četnik Bratislav, tvrde da samo žele održati mir. Ali mogu li to garantirati? Šta je s njihovim lažnim prijateljima džihadistima koji bi spašavanje bratske domovine Krima mogli smatrati vrijednim zadatkom?

Najbolja osoba kojoj bismo trebali postaviti ovo pitanje je vjerovatno Fazil Amzajev, šef medijskog ureda  Hizb ut-Tahrira u Ukrajini. Zabranjen u većini zemalja svijeta, Hizb ut-Tahrir je politička organizacija koja sanja o globalnom kalifatu, odbacuje demokraciju i poziva na teokraciju u državama sa muslimanskom većinom.

Sa Amzajevom, krimskim Tatarom koji je odrastao u Uzbekistanu, sam se susreo u čajani u gradu Bakčjsarai, tatarskom uporištu jugozapadno od Simferopolja. Ovaj tridesetdvogodišnjak uredno podšišanih brkova je nosio kožnu jaknu i tečno govorio engleski.

On kaže da se ne može isključiti mogućnost da bi Krim mogao privući džihadiste ukoliko Rusija počne „sustavno“ potiskivati muslimane.

Amzajev tvrdi da, za sada, Hizb ut-Tahrir čini sve kako bi obeshrabrio fundamentaliste od poticanja nasilja, uključujući i „hiljade“ članova koliko njegova organizacija navodno ima u Ukrajini. „Mi ne želimo kalifat ovdje na Krimu,“ uvjeravao me. „Mi želimo mir.“

Međutim, i on dijeli Bratislavovu tjeskobu da bi i najmanji znak da su muslimani napadnuti mogao biti dovoljan da na Krim dođu vruće glave. „Opasnost postoji. Ako dođe do toga čak ni Putin neće moći kontrolirati situaciju.“

* Jochen Bittner je politički urednik tjednika Die Zeit.

Sankcije neće naškoditi Rusiji

SLOBODNA EVROPA

Mejster i Ajvn: Sankcije neće naškoditi Rusiji

 

 

Ilustracija

Ilustracija

 

 

Evropska unija se zasada kloni oštrijih mera protiv Rusije zbog zavisnosti od ruskog gasa. Pri tome je Berlin previše kooperativan prema Moskvi i ponekad daje legitimitet Putinovom režimu.“Na delu je rusifikacija nemačke ekonomije u mnogim oblastima, što je neprihvatljivo“, kaže za Radio Slobodna Evropa Štefan Majster (Stefan Meister), ekspert za Rusiju u Evropskom savetu za međunarodne odnose (European Council on Foreign Relations).

Rusija je dovela sebe u situaciju iz koje se nije lako povući, naročito posle referenduma u nedelju, ističe u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Pol Ajvn (Paul Ivan) iz briselskog Centra za evropsku politiku (European Policy Centre).

“Rusija mnogo više zavisi od trgovine sa Evropskom Unijom, nego EU od Rusije. Ekonomija EU je deset puta veća od ruske. Ruska ekonomija nije veća od italijanske, jedne od članica evropskog bloka. Tu činjenicu članice EU ponekad prenebregavaju kao i kolika je njihova snaga kada su ujedinjene“.

Štefan Majster ne veruje previše u delotvornost najavljenih sankcija EU protiv Rusije.

Stefan MeisterStefan Meister

“One neće uopšte naneti štetu Rusiji. U Briselu nisu spremni da uvedu sveoubhvatnije sankcije koje bi pogodile Rusiju, ali i evropsku ekonomiju. Da bi se ugrozila ruska ekonomija potrebno je da EU prekine uvoz gasa i nafte, zatim investicije na rusko tržište, blokira bankovne račune pojedinih ruskih državljana i firmi. Takve mere bi, istovremeno, imale negativan efekat i po evropsku ekonomiju i zato u Briselu nisu spremni da ih promene. Dakle, ekonomije EU i Rusije su međuzavisne i to je problem u ovom kontekstu”, ocenjuje Majster.

“Međutim, ne mislim da bi bilo koje ekonomske sankcije, osim vojne intervencije koje neće biti, sprečile Rusiju da anektira Krim. Smatram da je Kremlj već doneo takvu stratešku odluku i ne vidim šta može u tome da ga spreči”, konstatuje on.

Onda se postavlja pitanje koja je svrha ovih sankcija. Da li je reč o simboličnom gestu?

Da, najavljene sankcije su uglavnom simboličnog karaktera i treba da pokažu da su postupci Rusije neprihvatljivi, kao i da je EU ujedinjena u nameri da reaguje“, ističe Majster.

Pol Ajvn smatra da će efekat sankcija u mnogome zavisiti od toga koji ruski zvaničnici će se naći na listi, kao i njhove imovine koja će biti zamrznuta.

“Sankcije će biti uvedene licima koja su imala udela u donošenju odluka Kremlja da interveniše u Ukrajini. To znači da na listi ne treba nužno očekivati i ruske oligarhe poput Abramoviča“.

Rusifikacija nemačke ekonomije

Mnogi smatraju da je glavni uzrok neodlučnosti EU poziicja Nemačke koja se sve više okreće Rusiji (Ostpolitik) zbog ekonomske međuzavisnosti.

“Da, Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera Rusije. Izvozi velike količine roba i opreme na rusko tržište i, istovremeno, uvozi znatan deo energenata, oko 30 odsto. ‘Ostpolitik’, koju je Nemačka vodila u poslednje dve decenije je doživela neuspeh. Političari u Berlinu, koji su bili pobornici približavanja Rusiji, nisu očekivali fijasko i sada pokušavaju da pronađu alternativnu opciju“, tvrdi Štefan Majster.

Majster ističe da je Nemačka možda previše zavisna od ruskog gasa, zato što nije difersifikovala snabdevanje ovim energentom.

Stoga je Berlin previše kooperativan prema Moskvi i ponekad daje legitimitet Putinovom režimu. Na delu je rusifikacija nemačke ekonomije u mnogim oblastima, što je neprihvatljivo. Mi treba da određujemo pravila u našoj zemlji, a ne Rusi. Možda će ova kriza podstaći neophodne promene nemačke politike prema Moskvi.”

Prema podacima “Kredit svis” u zapadnim bankama se nalazi oko 270 milijardi dolara ruskih firmi i zvaničnika  – ili oko 13 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda Ruske Federacije.

“Ali neće biti sva zamrznuta. U svakom slučaju to će se negativno odraziti po Rusiju i može se očekivati da Vladimir Putin preduzme kontramere“, kaže Ajvn.

Zapadne kompanije i banke raspolažu sa oko 250 milijardi dolara imovine. U pojedinim krugovima u Moskvi se čak pominje i zamrzavanje zapadnog kapitala.

Paul IvanPaul Ivan

“Rusija može u slučaju pooštravanja zapadnih sankcija da zamrzne imovinu pojedinih zapadnih firmi, zatim da napravi svoju listu evropskih zvaničnika kojima će zabraniti ulazak u zemlju“, smatra Ajvn.

Postavlja se pitanje da ukoliko se situacija pogorša, da li će EU uvesti dodatne sankcije, jer ako ostane na najavljenim merama, onda Rusija može da to protumači kao slabost evropskog bloka i odluči se da nastavi svoje operacije, na primer u istočnoj Ukrajini gde takođe živi dosta Rusa. Tokom upada ruskih trupa u Gruziju 2008. reakcija Zapada se uglavnom svela na deklarativne osude, a ne na konkretnu akciju, tako da Kremlj računa na neodlučnost Zapada.

“Svakako. U Moskvi uviđaju da članice EU nisu u stanju da se dogovore o oštrijim sankcijama. S druge strane, SAD imaju ograničeni uticaj na Rusiju zbog relativno slabe ekonomske razmene. Takođe, Vašingtonu nije prioritet da se neposrednije angažuje, odnosno da interveniše. Međutim, veoma je važno da se reaguje na poteze Rusije na Krimu koji stvaraju presedan. Zato i Nemačka podržava sankcije”, reči su Majstera.

Majster ipak ne veruje da EU planira da izoluje Rusiju ili da ukine bilo kakvu mogućnost razgovora sa njom, “jer u jednom trenutku mora da se pronađe format za dijalog koji će dovesti do rešenja. Rusija očito gubi uticaj u Ukrajini, što doživljava kao pretnju i zato reaguje na način, koji nije prihvatljiv sa stanovišta međunarodnog prava. Stoga mora da se zaustavi ta spirala nasilja, ali ne verujem da će na kraju sankcije dovesti do rešenja.”

Pol Ajvn ističe da ni EU niti Rusija nemaju interes da pogoršaju ekonomske odnose, jer bi obe pretrpele štetu.

“Međutim, ovde je prekršen bazično međunarodno pravo, zbog čega EU mora da zauzme čvrst stav. Naravno da grupisanje trupa u zoni Crnog mora nije pogodno za ekonomsku saradnju. To utiče na smanjenje poverenja.”

Rusija mnogo više zavisi od EU nego obrnuto

S obzirom da EU uvozi oko 25 odsto gasa iz Rusije, dok istovremeno Moskva plasira skoro 80 odsto ovog energenta na evropsko tržište, postavlja se pitanje da li će Rusija biti veći gubitnik u ovoj krizi u ekonomskom smislu?

“Rusija mnogo više zavisi od trgovine sa Evropskom Unijom, nego EU od Rusije. Ekonomija EU je deset puta veća od ruske. Ruska ekonomija nije veća od italijanske, jedne od članica evropskog bloka. Tu činjenicu članice EU ponekad prenebregavaju kao i kolika je njihova snaga kada su ujedinjene“, tvrdi Ajvn.

Plakat u SevastopoljuPlakat u Sevastopolju

U slučaju da Moskva ne promeni politiku prema Krimu i Ukrajini u celini, moguće su dodatne sankcije kao što su embargo na izvoz oružja iz EU u Rusiju. Doduše, Francuska insistira da na završetku ugovorene izgradnje dva nosača helikoptera za Rusiju u vrednosti od 1,7 milijardi dolara. Međutim, ova mera bila bi više simboličnog karaktera jer je veoma mali izvoz oružja iz EU Rusiju.

Kao opcija se pominje i oštrija primena postojećih pravila protiv pranja novca. Time bi se našli na udaru mnogi poslova ruskih kompanija za koje se smatra da nisu transparentni, što bi smanjilo interesovanje zapadnih banaka i investitora za saradnju sa njima.

U tom sklopu može se očekivati oštrija primena pravila o konkurenciji na energetskom tržištu, što je godinama izvor sporenja sa ruskim Gaspromom. To bi moglo da oteža izgradnju gasovoda Južni tok i produžetak Severnog toka.

Analitičari navode kao mogućnost da se ruske banke nađu na udaru širokog spektra finansijskih sankcija sličnim koje su uvedene iranskim. To znači onemogućavanje korišćenja SWIFT, odnosno međunarodnog sistema za transakcije, što bi ugrozilo njihovo funkcionisanje. Naviše bi se našle na udaru ruske banke koje servisiraju operacije ruske vlade na Krimu. Pojedini bankari u Moskvi to nazivanju “nukelarnom opcijom”, što bi dovelo do toga da mnoge strane banke napuste Rusiju, i potpunog obustavljanja trgovine.

EU će smanjivati zavisnost od ruskog gasa

Jedna od opcija je da se u slučaju dramatičnog pogoršanja situacije, EU odluči da smanji uvoz gasa iz Rusije i okrene drugim tržištima i, istovremeno, sugeriše svojim kompanijama da umanje investicije i poslovanje u Rusiji. Pol Ajvn smatra da to nije realno.

“Ne verujem da će EU prestati da uvozi energiju iz Rusije. Međutim, bez obzira kako se ova kriza završi, to će biti signal za članice EU da na srednje i duže staze intenzivnije i brže diversifikuju snabdevanje energijom. Istovremeno, u slučaju eskalacije krize moguće je da EU smanji investicije u Rusiji i zamrzne imovinu pojedinih njenih preduzeća na Zapadu.”

Ajvn ističe da je Rusija dovela sebe u situaciju iz koje se nije lako povući, naročito posle referenduma u nedelju.

“Međutim, i druge separatističke regije sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza održale su u više navrata referendume o nezavisnosti, kao što je Pridnjestrovlje, ali Moskva ih nije priznala.”

Postavlja se i pitanje koliko bi trajale sankcije EU prema Rusiji. Ajvn podseća da je nakon rata u Gruziji 2008., Brisel uveo kaznene mere Moskvi, ali koje nisu dugo trajale.

“Situacija se normalizovala jer je EU dugoročno zainteresovana za dobre odnose sa Rusijom jer je ona najveći sused evorpskog bloka. Stoga je bitno da se obe strane angažuju u pronalaženju rešenja za ovu krizu kako bi se izbegao Drugi hladni rat čak i u blažoj formi, jer nije ni u čijem interesu.”

Postavlja se pitanje da li će najavljeno smanjivanje zavisnosti EU od uvoza ruskih energenata biti vidljivo na duže staze zbog politike Nemačke, koji mnogi tumače i kao oživljavanje ideje o osovini  Berlin-Moskva.

Skupovi podrške Ukrajini u Hamburgu, 22.2.2014.Skupovi podrške Ukrajini u Hamburgu, 22.2.2014.

“Te promene su već započete. Oko 24 odsto energije u Nemačkoj se dobija iz obnovljivih izvora, a plan je da njihov udeo naraste do 40 procenata do 2020. godine. Domaće kompanije u energetskom sektoru, pogotovo nakon odluke da se odustane od nuklearne energije, u potrazi za novim poslovnim konceptom uviđaju da Rusija nije pravi partner. Ruske firme nisu fleksibilne i previše su okrenute tradicionalnom konceptu energetske politike”, ocenjuje Štefan Majster.

Doduše, Majster podseća da je kompanija “Wintershall” prepustila deo poslova sa gasom “Gaspromu”, na šta nije bilo reakcija u Nemačkoj.

“Smatram da je to problematična odluka jer je reč o najvećem snabdevaču gasom u zemlji. Dakle, postoje poslovni interesi koji su ponekad drugačiji od političkih kao i potrebe za energetskom bezbednošću. No, promene su u toku. Naravno, to neće voditi dramatičnom smanjenju saradnje Nemačke i Rusije. Na kraju krajeva, mnogi smatraju da je ‘Ostpolitik’, odnosno politika približavanja Moskvi još u vreme Hladnog rata, bila veoma uspešna. Pozicija Nemačke prema Rusije je drugačija u odnosu na Poljsku i baltičke zemlje, jer je mnogo veća od njih i, samim tim ima jaču pregovaračku poziciju. Međutim, neophodna je realističnija politika prema Moskvi. Ponekad je Nemačka reagovala naivno prema Putinu.”

Da li će u slučaju dramatičnog pogoršanja situacije i proširenja sankcije EU, biti dovedeno u pitanje i funkcionisanje nedavno otvorenog gasovoda Severni tok, koji je zajednički nemačko-ruski projekat?

“Ne verujem da bi to bilo u interesu Nemačke i Rusije. Gas koji stiže Severnim tokom nije namenjen samo Nemačkoj već i ostalim centralnoevropskim zemljama. Treba imati na umu Gasprom obezbeđuje 50 odsto gasa od ukupnog kapaciteta Severnog toka, što je dobro da bi se izbeglo monopolsko ponašanje. Stoga se razmtraju dodatne opcije za snabdevanje. Međutim, u ovom trenutku prekinuta je rasprava o gradnji gasovoda Južni tok”, kaže Majster.

Kada je reč o diversifikaciji snabdevanja energijom, tu ne postoji čarobni štapić, zaključuje Pol Ajvn.

“To je zahtevan poduhvat. To iziskuju različite tipove energije, u ovom slučaju gasa, različite proizvođače i snabdevače. Za to je potrebno vreme. Na primer, može se očekivati da EU zatraži od SAD da ubrza eksploataciju gasa iz škriljaca i njegov izvoz na stari kontinent, ali to se neće desiti preko noći.”

 


Dragan Štavljanin

stavljanind@rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku “NIN”. Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>